Rast plata kroz sprovođenje programa Evropa sad, nije uticao na skok inflacije, saopštio je danas premijer Milojko Spajić na panel diskusiji pod nazivom Analiza cijena i poslovanja trgovinskih lanaca u Crnoj Gori, koja je danas organizovana na Ekonomskom fakultetu u Podgorici. On je dodao da je to bio jedan spin koji se stalno koristio. Prema njegovim riječima na inflaciju nijesu uticale ni marže, ni rast potražnje. Redovna profesorica Ekonomskog fakulteta u Podgorici Maja Baćović smatra da uvođenje marži na određeni broj prehrambenih proizvoda ima negativan efekat. Premijer je kazao da neke stvari nisu tačne u istraživanju Ekonomskog fakulteta. Dekan Ekonomskog fakulteta Mijat Jocović je kazao da je u interesu privrede je da otkloni sumnje na monopol.
“Postoji dosta stvari koje mi ne sporimo ali postoje stvari koje mislimo da nisu činjenično tačne u vašem istraživanju, ne iz loše namjere, nego bismo da prođemo stvari koje su stvarno kompleksne”, rekao je Spajić.
Ukoliko je inflacija inputa 29 ili skoro 30 odsto, a inflacija outputa 31 odsto, Spajić je upitao “zar nije logično tvrditi da su suštinski inputi jedini dio inflacije”.
“Ako je 29 trošak inputa porastao, sve ostalo je dva odsto. Može se reći da je input najveci razlog inflacije”, rekao je Spajić.
Prema njegovim riječima najveći trgovački lanci su im rekli da su imali do milion i po eura uštede po osnovu Programa Evrope sad 1, te im je trošak bruto zarade bio toliko manji zbog ES1.
Istakao je da su Evropa sad 1 i 2 dobra stvar koja se desila Crnoj Gori.
“Kada smo pričali sa trgovinskim lancima, oni su nam rekli da su imali uštede zbog Evrope sad 1. Najveći trgovinski lanac ima milion i po uštedu po osnovu Evrope sad 1. Za druge je bilo u rasponu od 400 i nešto hiljada do milion i po”, rekao je on.
Prosjek inflacije u Crnoj Gori je niži od eurozone, rekao je premijer.
On je istakao da su imali podatke od Svjetske banke, da je siva ekonomija harala na tržištu rada i da nije bilo nikoga koji je imao tačnu bruto zaradu, ono što je primao na račun.
“Kada smo pričali sa trgovinskim lancima, oni su nam rekli da su imali uštede zbog Evrope sad 1. Najveći trgovinski lanac ima milion i po uštedu po osnovu Evrope sad 1. Za druge je bilo u rasponu od 400 i nešto hiljada do milion i po”, rekao je on.
“Upola smo smanjili doprinose i suštinski dokazali da su svi imali uštede. A takođe smo imali podatke Svjetske banke SB da je siva ekonomija harala i da niko nije imao tačnu bruto zaradu. Imali smo divlju ekonomiju na tržištu rada. Naše bruto zarade nisu tada bile tačne. U prosjeku 100-150 eura je bilo na ruke. Zato se na bankarskim računima pojavio taj keš”, naveo je Spajić.
On je kazao da je prije ES1 bilo 210.000 stvarno zaposlenih, a danas taj broj iznosi 287.000.
Spajić je istakao da je od tog broja ogroman broj radnih mjesta legalizovan.
“Slažemo se da su 2021. trgovački lanci imali pad zbog povećanja inputa. Trgovci nijesu stigli da reaguju. Zato su im pale marže u 2022. U 2023. se već oporavljaju marže. Po čemu to vidimo-neto profit je skočio tri puta za 2-3 godine”, tvrdi Spajić.
Premijer je saopštio da je inflacija u novembru, decembru i januaru u prosjeku niža od EU zone nakon Programa Evropa sad 2.
“To govori da neto zarade ne ulaze u trošak preduzeća. Naše povećanje potražnje ne utiče na povećanje inputa”, kazao je on.
Skok u potražnji, naveo je Spajić, nije napravilo skok u inflaciji, bruto zarade su napravile uštedu trgovcima, nisu povećale inflaciju.
“Ono što se povećalo su inputi”, rekao je on.
