U noći između 24. i 25. aprila 1923. godine, dogodio se jeziv zločin kada je zapaljena porodica Petra Zvicera, crnogorskog komite i zelenaša.
Tada je u selu Rokoči u plemenu Cuce srpska žandarmerija, predvođena majorom Kecmanovićem i njegovim pomoćnikom Kolakovićem, mučila surovo i, na kraju, spalila u kući: Petrovu majku Anđu (60), ženu Zagorku (23), sestru Planu (20), brata Vidaka (13) i Petrovo troje maloljetne djece. Petrovu babu Đurđu (oko 80 godina) zavezali za drvo ispred kuće, da sluša i gleda kako u paklenim mukama umiru njeni najmiliji.
Premda su o ovom zločinu u parlamentu Kraljevine SHS izvijestili poslanici Crnogorske stranke dr. Sekula Drljević i Savo Vuletić, protiv odgovornih srpskih časnika nije pokrenuta istraga ili suđenje.
Bijeli teror zavio je u crno hiljade crnogorskih domova. Ipak, zvjerstvo nad Zvicerima, je decenijama kasnije, postalo je simbol stradanja i žrtve borbe Za Pravo, Čast i Slobodu Crne Gore.
Za bestijalni, krvavi pir u Rokočima javnost je saznala decenijama kasnije, tek pred kraj prošlog vijeka.
