Potresna životna priča našeg glumca: “PRODAO SAM SESTRU ZA CIPELE” Prije nego što je mučki ubijena, majka Miše Janketića mu je ostavila amanet!

Legendarni glumac Mihailo Miša Janketić umro je 2019. godine i iza sebe ostavio neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji. Miša Janketić imao je težak život, o čemu je javno govorio.

Majku Miše Janketića ubili su četnici, glumac je izgubio i oca i brata, a sestru Milenu je “prodao” za par žutih cipela. On je sedamdesetih godina govorio o 1944. godini, kada mu je majka ubijena, a prije smrti mu je u amanet ostavila sestru.

– Moja sestra i ja smo posle ostali u Pljevljima kod porodice Đenisijević kod koje je moja majka bila iznajmila sobu. Tu u komšiluku je živeo trgovac, mađarski Jevrejin, sa ženom. Bila je takođe Jevrejka. Zaboravio sam im, nažalost, imena, ali znam da je nekako u to vrijeme on umro i da je ona potom odlučila da bježi iz Pljevalja. Sve je rasprodala budzašto i počela da vreba priliku za bjekstvo. Usput je mene stalno ubjeđivala da dopustim da povede sa sobom i moju Milenu. Nisam živ dao, pamtio sam šta mi je majka rekla i kakav mi je amanet ostavila kad je krenula iz kuće u smrt, da moram da čuvam i pazim sestricu- pričao je svojevremeno glumac, pa nastavio:

– Jednog dana Jevrejka mi donese par finih žutih cipela. I danas ih pamtim kao da je to juče bilo. Kožne, duboke, sa tvrdim đonom, do pola se šnirale vezicama, a onda kopčama… Teško je to sada i opisati i dočarati, šta su takve cipele u to vrijeme značile za mene skoro bosonogog. Zaslijepljen tom ljepotom i preokupiran cipelama, nisam gotovo ni primijetio kad je Jevrejka otišla i povela moju Milenu. Shvatio sam tek posle da sam ja, u stvari, prodao sestru za te žute cipele, ali je tada bilo prekasno.

Janketić je tek kasnije saznao da se Jevrejka ukrcala na voz sa njegovom sestrom i stigla do Dobruna kod Višegrada.

– Tu su ih mokrogorski četnici skinuli s voza i nju odmah zaklali čim su joj našli nekoliko dukata sakrivenih u duplom dnu od kofera. Kad su krenuli da ubiju i moju sestru, pritrči jedna djevojka, tu iz Dobruna bila, i otme im je iz ruku: „Nemojte, ne dam da ubijete ovo dijete grešno, no mi ga dajte, imam brata u Višegradu koji nema djece, njemu ću da ga darujem – otkrio je glumac kako je njegova sestra za dlaku izbjegla smrt.

– Bila je to sestra Milivoja Miličevića, kasapina iz Višegrada, koja je moju Milenu, prestravljenu i šugavu, posle zaista dovela i predala bratu, ali ona nije umjela da kaže ni ko je ni odakle je, samo je uporno ponavljala da ima brata Cila. Jednoga dana te 1947, malo pre nego što je došao u Šahoviće, Milivoje Miličević se vraćao vozom iz neke trgovine od Priboja, Rudog, odakle li, i imao je pun vagon stoke za mesaru. U kupeu, u kojem je sjedeo, našla se i neka žena iz Pljevalja. Putovala je vozom u Beograd kod sina. U neko doba počela da priča o ratu i nekim događajima iz tog mučnog i nesrećnog vremena i ta Pljevljakinja ispričala kako su njenu prijateljicu i školsku drugaricu Milicu Dajović Janketić zaklali četnici, da joj se ništa ne zna ni za muža Radomira, koji je odveden nekud u zarobljeništvo, da su imali i troje djece, da je jedno muško umrlo uz rat, drugo se negdje zlopati od nemila do nedraga, a trećem, ćerkici nesrećnoj, ne zna se ni groba ni mramora. Dok je rat trajao odvela ju je nekud neka žena iz Pljevalja i tu joj se izgubio svaki trag… Milivoje joj onda tu ispriča da ima i da podiže jedno tuđe žensko dijete, kaže i kako mu je došlo u kuću, i da po svemu sumnja da je dijete odnekud iz Crne Gore. Zna da kaže samo da ima brata Cila, da za mlijeko kaže da je varenika, a za merdevine stube, i sve zbori ijekavski… Ta žena je odmah rekla da je Milena Miličina – ispričao je tada glumac.

– U to vrijeme u Višegradu, neki ustаšа Vrana, kome se sudilo, govorio je nа sudu, da bi dokazao da nije kriv, kako je Milena njegova ćerka: “Nisam bio ustaša. Mene su ustaše progonile. I ćerku su mi odveli i htjeli dа je ubiju. Eno je mojа ćerkа Hаjrijа Vrаnа u kаsаpinа Milivojа Miličevićа’, govorio je. Dа bi pobio lаži ustаše Vrаne, Miličević se dаo u potrаgu zа Ciletom, to jest, zа mnom, jer je Milenа o sebi umjelа dа mu kаže toliko dа imа brаta koji se zove Cile“, pričao je Janketić

Iste godine kasapin iz Višegrada došao je pred školu, odatle su krenuli ka tetki kod koje je Miša Janketić živio, da bi ga poveo sa sobom u Višegrad i spojio sa sestrom.

Janketić je u Višegradu sa sestrom završio upravo na tom sudu.

– Sašije tu Miličević i sestri i meni fina odelca od neke engleske uniforme, ličili smo jedno na drugo kao blizanci, i onda nas jednog dana odvede na sud da demantuje priču i laži toga Vrane. Sudija je istog časa kad nas je video jedno pored drugog prekinuo suđenje, jer je sve bilo toliko očigledno- ispričao je glumac.

– Moja sestra sada živi u Novom Sadu. Ima finu porodicu i potomstvo, ali, nismo, nažalost, više tako često skupa. A dok smo bili, pa kad bih je ja nešto naljutio, ona bi me izgrdila, izgrdila i na kraju kad više ne zna šta bi mi još rekla, kaže: ‘Možda ja, zaista i nisam tvoja sestra, možda sam ja stvarno Hajrija Vrana.’ A ja se nikad nisam ljutio na nju jer me do danas grize savest kako sam je ‘prodao’ za one žute cipelice“ – ispričao je slavni glumac.

Izvor:blic.rs